UROĐENE MANE

Ukoliko se vaša beba rodi sa urođenom manom ili drugim zdravstvenim problemom, njoj će možda trebati posebna nega kasnije u životu. Možda ste zabrinuti i imate puno pitanja. U redu je da se osećate tako.

Urođene mane su zdravstvena stanja koja su prisutna pri rođenju. Ona menjaju oblik ili funkciju jednog ili više delova tela. Urođene mane mogu izazvati probleme u opštem zdravlju, kako se telo razvija ili kako telo funkcioniše. Statistike za Kosovo nisu na raspolaganju ali vam daju predstavu o tome koliko su uobičajene, jedna od 33 bebe u Sjedinjenim Državama je rođena sa urođenom manom. Ako se isti taj procenat primeni na Kosovo, skoro 1000 beba godišnje se na Kosovu rađa sa urođenom manom.

Naučite o nekim najčešćim urođenim manama ovde; koje su to mane, kako dolazi do njih i kako se one leče. Ukoliko želite dobiti više informacija o manje prisutnim urođenim manama, posetite March of Dimes.

Da li se mogu sprečiti mane od rođenja?

Većina beba koje se rađaju sa problemima prilikom rođenja su bebe dvoje roditelja koji nemaju očigledne zdravstvene probleme ili faktore rizika. Međutim, neke urođene mane se mogu sprečiti. Evo kako:

  1. Uzimajte najmanje 400 mg folne kiseline svakodnevno barem mesec dana pre nego što ostanete u drugom stanju i 600-800 mg tokom trudnoće. Obično je možete naći u prenatalnim vitaminima ali proverite dozu. Hrana koja je bogata folnom kiselinom obuhvata neke obogaćene žitarice, sočiva i suvi pasulj/grašak, orašaste plodove, avokado, tamno, zeleno povrće (brokoli, spanać, raštika ili korenasto zelje, bamija, prokelj i šparoga) i citrusno voće i 100% sokovi. Uzimanje folne kiseline u dovoljnoj količini može smanjiti rizik da vaša beba ima rascep kičmenog stuba, ili Spina bifida, za 70% ili oralni rascep za 25 %
  2. Poseta doktoru prilikom planiranja trudnoće i odmah čim saznate da ste ostali u drugom stanju. Neophodno je da redovno posećujete doktora tokom trudnoće (najmanje četiri puta). Oni će sprovesti neophodne analize vas i vaše bebe što će vam pomoći da identifikujete bilo kakve moguće komplikacije a mogu vam još i reći kako da na najbolji mogući način vodite računa o sebi i svojoj nerođenoj bebi tokom ovog značajnog perioda. 
  3. Izbegavajte alkohol tokom trudnoće. Pošto ne postoji poznata bezbedna količina alkohola tokom trudnoće, stručnjaci preporučuju da se uopšte ne pije alkohol kako bi se smanjio rizik za vašu bebu na najmanju moguću meru. Rizici obuhvataju: pobačaj, rođenje mrtve bebe i brojna psihička, intelektualna ograničenja kao i ograničenja u ponašanju. Rizici su veći što više pijete. Velike količine alkohola mogu dovesti do fetalnog alkoholnog sindroma, koji dalje vodi do problema u vezi sa lošim rastom, facijalnim abnormalijama i problema u učenju i ponašanju tokom celog života. Možda ste pili alkohol pre nego ste shvatili da ste u drugom stanju. Nema potrebe da bespotrebno brinete pošto je verovatno da su rizici za vašu bebu mali ali biste trebali izbegavati da pijete nakon toga.
  4. Nemojte pušiti i biti pasivni pušač (kada udišete dim u blizini osobe koja puši). Izlaganje dimu može prouzrokovati rascep usne/nepca i druge opasnosti kao što je prevremeni porođaj i smrt novorođenčeta. Najbolje je da prestanete sa pušenjem pre nego što ostanete u drugom stanju, ali ukoliko ste već trudni i pušite i dalje, možete zaštititi bebu tako što ćete prestati što je pre moguće.  
  5. Sprečite infekcije čestim pranjem ruku sapunom, dobro skuvanim jelima, i izbegavanjem ljudi koji su bolesni. Takođe biste trebali aktivno izbegavati polno prenosive bolesti a ukoliko ste bili izloženi njima, odmah se obratite lekaru. Infekcije mogu izazvati različite defekte kod rođenja.
  6. Kontrolišite bilo koje teško zdravstveno stanje, kao što su astma, dijabetes, visoki krvni pritisak, stres i težina. Razgovarajte sa svojim doktorom o tome kako možete to uraditi pre trudnoće. Ovo će smanjiti rizik da vaše dete bude rođeno sa defektom ili drugim lošim zdravstvenim ishodom.
  7. Izbegavajte toksične supstance pre i tokom trudnoće. Ovo se odnosi i na muškarce i na žene zato što mogu povećati rizik širokog spektra defekata po rođenju od kojih mnogi utiču na razvoj bebe, između ostalih uključujući i mozak, kičmenu moždinu, urinarni trakt, srce, nervni sistem.
  8. Izbegavajte određene lekove, uključujuće i one na receptu i one bez recepta, dijetetske ili biljne proizvode. Proverite sa svojim doktorom pre nego ostanete u drugom stanju ili što je moguće ranije tokom vaše trudnoće. Ono mogu biti u stanju da vam preporuče alternativu koja je pogodna u trudnoći. 
  9. Uzimajte 250 mg joda dnevno tokom trudnoće. Obično ga možete naći u prenatalnim vitaminima ali proverite dozu. Hrana koja je bogata jodom obuhvata jodiranu so, morsku vodu i mlečne proizvode. Uzimanje premalo ili previše joda može povećati rizik poremećaja tireoidne žlezde i mentalnu zaostalost.

Sledeće informacije o specifičnim defektima pri rođenju su pozajmljene od March of Dimes (prilagođene za Kosovo). Za više informacija o ovim i drugim defektima pri rođenju, posetite internet stranicu March of Dimes’. (na ovoj adresi http://www.marchofdimes.org/complications/birth-defects-and-health-conditions.aspx)

Spektar autističnih poremećaja

Spektar autističnih poremećaja (poznat i kao ASD) je poremećaj u razvoju koji može izazvati velike društvene, komunikacione i izazove u ponašanju. ASD je skoro 5 puta češći kod dečaka nego kod devojčica. Danas je više ljudi dijagnostifikovano sa ASD nego ikad u prošlostu. Nismo u potpunosti sigurni zašto ali može postojati nekoliko razloga, uključujući i taj da su ASD široko definisani i ljudi su svesniji o ASD tako da se sve više dece kontroliše, čak i ona deca koja nemaju tako izražene simptome.

Kako on utiče na vašu bebu?

Ljudi sa ASD mogu komunicirati, reagovati i učiti na načine koji se razlikuju od većine drugih ljudi. Neki ljudi sa ASD imaju jake veštine učenja, razmišljanja i rešavanja problema; neki se suočavaju sa velikim izazovima kod ovih veština. Nekim ljudima sa ASD je potrebna pomoća u svakodnevnom životu dok je drugima potrebna manja pomoć.

Jako je važno da naučite znakove i simptome ASD-a i potražite pomoć za vaše dete odmah čim posumnjate da bi moglo imati ASD. Što ranija intervencija može poboljšati razvoj vašeg deteta. Ove usluge mogu pomoći deci od rođenja do treće godine da steknu važne veštine. Usluge obuhvataju terapiju za pomoć u govoru, hodu, učenje veština samopomoći i interakciju sa ostalima. Proverite sa lekarom vaše bebe za dostupne usluge. 

Neki od znakova i simptoma spektra autističkih poremećaja su:

  • Problemi sa zajedničkom pažnjom su jedan od najranijih i najuobičajenih znakova ASD-a. Zajednička pažnja je kada vaše dete gleda napred nazad u objekat (ili događaj) i u osobu. Kada dete to radi kako bi podelilo interesovanje i imalo interakciju sa drugom osobom, ono razvija veštine koje mu pomažu da se poveže sa drugim ljudima. Većina dece sa ASD-om imaju kašnjenja u razvoju zajedničkih veštinama pažnje, ili ih uopšte nemaju.
  • Izazovi u komunikaciji: Neka deca sa ASD ne mogu uopšte govoriti ili govore jako malo. Oko 40% dece sa ASD uopšte ne govori. Druga deca sa ASD-om dobro pričaju. Neka deca imaju problema da razgovaraju sa drugim ljudima ili odaju utisak da nisu svesna kada ljudi pričaju sa njima ali odgovaraju na druge zvukove. Oni mogu ponoviti ili odjekivati reči ili fraze ili razgovarati na neuobičajen način (ravan/robotski, muzikalni ili piskav glas).  
  • Društveni izazovi. Oni obuhvataju izbegavanje kontakata očima ili jako malo kontakata, ne odazivaju se na poziv po imenu do 12. meseca, ne odgovaraju na osmeh roditelja ili druge izraze lica, ne gledaju u objekte kada im ih neko pokaže ili ne pokazuju na objekte da pokažu interesovanje (kao na primer pokazivanje aviona koji leti), problemi sa razumevanjem osećanja drugih ljudi ili sa izražavanjem svojih osećanja, interesovanje za ljude ali ne znaju kako da pričaju/igraju/da se povežu sa njima, nemaju interesovanja za druge ljude ili žele da se igraju sami.
  • Problemi u ponašanju. Neka deca sa ASD-om se ne igraju igrica pretvaranja (tipa pretvarati se da hrani lutku), uznemiruje ih promena u rutini (kao na primer neplanirano stajanje na putu kući od škole), imaju neobične interese ili ponašanja (kao što je ređanje igračaka ili objekata bez igranja sa njima ili su stvarno zainteresovani za usisivače), veoma su osetljiva ili nisu osetljiva na način na koje stvari osećaju/zvuče/imaju ukus/mirišu, previše su usredotočeni na jednu stvar ili aktivnost i ponavljaju tu aktivnost više puta u toku dana, veoma su zainteresovana za određene stvari (kao što su brojevi, simboli ili određeni subjekti) i pamte mnoge informacije o ovim stvarima, ponavljaju aktivnosti stalno, kao što je mahanje rukama, ljuljanje tela ili hodanje na prstima.
  • Drugi izazovi. Oni obuhvataju hiperaktivnost (veoma aktivna) ili probleme sa sedenjem mirno ili obraćanjem pažnje, impulsivnost (deluje bez razmišljanja), ne boji se opasnih stvari ali se jako plaši bezopasnih stvari, nasilno je, ima česte napade besa ili povređuje samo sebe (udaranjem glave ili ugrizima), ima neuobičajene navike u hrani i spavanju (neka deca sa ASD jedu samo par stvari).

Kako se dijagnostifikuje?

Može biti veoma teško da se dijagnostifikuje ASD. Nema lekarskih analiza, kao što je krvna slika, kojom se proverava ASD. Lekari dijagnostifikuju ASD praćenjem ponašanja i razvoja vašeg deteta.

Deca sa ASD-om obično pokazuju znakove ili simptome kada su 12 do 24 meseca stari, mada ih neka deca mogu imati ranije ili kasnije. Neka deca sa ASD-om se normalno razvijaju do 18 - 24 meseca ali onda prestanu sa razvijanjem novih veština ili izgube i veštine koje su imali do tada. Ovo se naziva regresija.

Bebe mogu pokazati znakove ASD-a pre svog prvog rođendana ukoliko imaju teška kašnjenja u razvoju. Do kašnjenja u razvoju dolazi kada vaša deca ne dostignu prekretnice u razvoju kada se to očekuje. Prekretnica u razvoju je veština ili aktivnost koju mnoga deca mogu uraditi u određenom dobu. Prekretnice uključuju: sedenje, hodanje, pričanje, društvene veštine i veštine razmišljanja. Recite svom lekaru ukoliko vaša beba ne dostiže ove prekretnice (pritisnite ovde za smernice prema starosti). Nije retkost da zdrava beba zaostaje u nekim oblastima ili napreduje brže od ostalih. Ali bebe koje ne dostignu ove prekretnice u svom razvoju se češće prate od strane doktora.

Većina dece sa ASD-om nema probleme u dostizanju ranih prekretnica u razvoju, kao što je puzanje i hodanje na vreme. Ali mogu kasniti u drugim oblastima razvoja, kao što je komunikacija, društvene veštine i veštine ponašanja. Ukoliko vaše dete pokazuje znakove ili simptome ASD-a, to ne znači uvek i da ima ASD. Deca sa ASD-om mogu imati različite znakove i simptome ali i ne moraju da imaju sve znakove i simptome.

Tokom svake redovne posete lekaru, lekar vaše bebe treba pratiti da li postoje kašnjenja u razvoju ili problemi i razgovarati sa vama o zabrinutostima koje možete imati u vezi sa razvojem vaše bebe. Lekar bi trebao proveriti decu i utvrditi da li postoje problemi u razvoju u 9., 18, 24 ili 30 mesecu. Ukoliko ih ne radi automatski, možete zahtevati od vašeg lekara da uradi ove testove.

Koji su uzroci?

Ne znamo koji su uzroci ASD-a. Istraživanja pokazuju da se ASD razvija kod beba u periodu oko rođenja – pre, tokom ili ubrzo nakon. Potrebna su dodatna istraživanja a ovo su neke stvari koje mogu igrati ulogu:

  • Komplikacije u trudnoći koje su rezultirale u maloj težini bebe, prevremenom porođaju ili carskom rezu.
  • Uzimanje određenih lekova na recept, kao što je valproinska kiselina (za lečenje epilepsije i drugih neuroloških naređenja) ili thalidomid (za lečenje određenih vrsta raka) tokom trudnoće.
  • Stariji roditelj. Bebe koje su rođene od strane starijih roditelja imaju veće šanse da razviju ASD.
  • Postojanje gena koji su povezani sa ASD-om. Geni se prenose sa roditelja na decu. Deca koja imaju brata ili sestru sa ASD-om imaju veće šanse da dobiju ASD.
  • Postojanje genetskog ili hromozomskog oboljenja.

Vakcine NE izazivaju spektar autističkih poremećaja. Možda ste čuli za vakcine koje sadrže thimerosal, hemijsku supstancu koja sadrži živu. Istraživanja pokazuju da thimerosal u vakcinama ne izaziva autizam. Thimerosal se više ne koristi u vakcinama osim u nekim vakcinama protiv gripe.

Da li se može sprečiti?

U većini slučajeva, ASD je van bilo čije kontrole. Iako ne možete promeniti gene, možete uraditi neke stvari koje mogu smanjiti rizik da vaša beba razvije ASD. Ali imajte na umu da je ASD kompleksno oboljenje i da još uvek postoji puno toga što ne znamo o uzrocima i sprečavanju.

  • Proverite svoje lekove sa lekarom da utvrdite da li su bezbedni tokom trudnoće.
  • Izbegavajte izlaganje toksičnim hemikalijama i zagađenu okolinu.
  • Budite zdravi kako biste ograničili svoju verovatnoću da razvijete komplikacije tokom trudnoće. To obuhvata i uzimanje dodataka prehrani u obliku vitamina koji sadrže i 400 - 800 mcg folne kiseline svakodnevno kao i izbegavanje infekcija.

Kako se leči?

Ne postoji lek za ASD. Ali neka deca mogu dobro funkcionisati ukoliko počnu sa lečenjem što je moguće pre. Osim rane intervencije, deci sa ASD-om može biti potrebno i dodatno lečenje, uključujući i:

  • Lekove. Iako lekovi ne mogu lečiti ASD, određeni lekovi mogu pomoći nekoj deci sa ASD-om da bolje funkcionišu. Nijedno dete sa ASD-om nije isto, razgovarajte sa lekarom vašeg deteta da proverite da li neki lekovi mogu pomoći.
  • Mogućnosti za tretiranje i terapije ponašanja i komunikacije. To su: primenjena analiza ponašanja; razvojne, pojedinačne razlike, pristup koji se zasniva na odnosima (poznat i kao “floortime” – vreme na podu); profesionalna terapija (pomaže detetu da nauči veštine kao što su: oblačenje, hranjenje, kupanje, i povezivanje sa ljudima); senzorska, integrativna terapija  i govorna i terapija jezika.
  • Dopunska i alternativna medicina (complementary and alternative medicine, CAM) koja koristi tretmane koji se razlikuju od onih koje bi obično preporučio pedijatar. Posebne dijete su jedna vrsta CAM-a za decu sa ASD ali nema dovoljno istraživanja kako bi se one preporučile.

Rascep usne i nepca

Rascep usne je urođena mana kod koje se gornja usna bebe nije u potpunosti formirala i ima otvor. Rascep nepca je slična urođena mana kod koje bebino nepce (krov usta) nije u potpunosti formirano i ima otvor. Ove urođene mane se nazivaju oralnim rascepom. Kod nekih beba postoji samo rascep usne ali većina beba ima rascep usne zajedno sa rascepom nepca. Neke bebe imaju samo rascep nepca i on se naziva izolovani rascep nepca.

Kako to utiče na vašu bebu?

Neke bebe sa rascepom usne imaju samo mali zarez na gornjoj usni. Druge imaju potpuni otvor ili rupu na usni koja se proteže preko gornjeg nepca i donje strane nosa. Rascep usne se može dogoditi na jednoj ili na obe strane bebine usne.

Rascep nepca može uticati na mekano nepce (meko tkivo u zadnjem delu krova usne šupljine) ili na tvrdo nepce (koštani, prednji deo krova usne šupljine). Rascep nepca se može dogoditi na jednoj ili na obe strane bebinog nepca.

Bebe i deca sa rascepom usna mogu imati:

  • Probleme sa hranjenjem
  • Infekcije uveta i gubitak sluha
  • Probleme sa govorom
  • Probleme sa zubima

Koji su uzroci?

Nismo sigurni koji su uzroci oralnog rascepa. Neki od mogućih uzroka su:

  • Promene u genima vaše bebe. Geni su deo ćelija vaše bebe u kojima se čuvaju uputstva za načine na koje vaše telo raste i razvija se. One obezbeđuju osnovni plan o tome kako će se vaša beba razvijati. Geni se prenose sa roditelja na decu.
  • Nedovoljno folne kiseline pre trudnoće. Folna kiselina je vitamin koji vam pomaže da zaštitite svoju bebu od urođenih anomalija na mozgu ili kičmi poznatih kao defekti neuralne cevi. Oni mogu takođe smanjiti rizik od rascepa usne za otprilike 25 %.
  • Uzimanje određenih lekova, kao što su  lekovi protiv napada epilepsije, tokom trudnoće.
  • Pušenje u trudnoći.
  • Pijenje alkohola u trudnoći
  • Određene infekcije tokom trudnoće.

Da li se može sprečiti?

Ne mogu se sprečiti svi oralni rascepi. Ali postoje određene stvari koje možete uraditi kako biste smanjili šanse da dobijete bebu sa oralnim rascepom:

  • Pre trudnoće, uradite redovnu lekarsku kontrolu. Ovo je medicinska kontrola koja vam pomaže da se uverite da ste zdravi pre ostajanja u drugom stanju.
  • Pre trudnoće, uzimajte multivitamine sa 400 mcg folne kiseline svakog dana.
  • Tokom trudnoće, uzimajte prenatalne vitamine sa 600 mcg folne kiseline svakog dana.
  • Razgovarajte sa svojim lekarom da proverite da li su lekovi koje uzimate bezbedni tokom trudnoće. Možda će vaš lekar tražiti da se prebacite na drugi lek koji je bezbedniji tokom trudnoće.
  • Nemojte pušiti.
  • Nemojte piti alkohol.
  • Redovno i od početka odlazite na prenatalne kontrole.

Kako se leči?

U većini slučajeva, oralni rascep se može rešiti operacijom. Svaka beba je jedinstvena ali se operacija rascepa usne radi u 10. do 12. nedelji života bebe. Operacija rascepa nepca se obično radi između 9. i 12. meseca starosti. Vašem detetu mogu biti potrebne dodatne operacije za popravku oralnog rascepa kako ono raste.

Da li se mogu desiti i druge urođene mane zajedno sa oralnim rascepom?

Da. Postoji oko 400 zdravstvenih stanja (nazivaju se i sindromi) koji su povezani sa oralnim rascepom. Ukoliko vaša beba ima oralni rascep, vaš lekar može detaljno proveriti da li postoje i druge urođene mane nakon rođenja.

Da li su oralni rascepi uobičajeniji u nekim porodicama?

Da. Ukoliko imate članove porodice sa oralnim rascepom, verovatno ćete imati veću šansu da dobijete bebu sa oralnim rascepom. Ukoliko niti vi niti vaš partner niste imali rascep ali vaša beba ima, i ukoliko vaša beba nema nijedan drugi sindrom, šanse da dobijete još jednu bebu sa rascepom su 2 do 5 od 100 (2 do 5 procenta).

Ukoliko imate porodičnu istoriju sa oralnim rascepom, ili ukoliko ste već imali bebu sa oralnim rascepom, možete se sastati sa savetnikom za genetiku da utvrdite kakve su šanse da dobijete bebu sa oralnim rascepom. Kako biste pronašli savetnika za genetiku, možete pitati vašeg lekara ili kontaktirati Nacionalno udruženje savetnika za genetiku.

Urođene srčane mane

Urođene srčane mane su stanja srca sa kojima se beba rađa. Ova stanja mogu uticati na oblik srca ili na način na koji ono radi ili na obe stvari. Urođene srčane mane su najčešći oblik urođenih mana. Kritične urođene srčane mane (critical congenital heart disease, CCHD) moraju biti tretirane u prvim satima života bebe, danima ili mesecima zato što nedostatak lečenja može biti smrtonosan. Ukoliko vaš lekar smatra da beba ima urođenu srčanu manu ili CCHD, može vas uputiti pedijatrijskom kardiologu. To je lekar koji leči bebe i decu sa srčanim problemima.

Kako one utiču na vašu bebu?

Defekti na srcu mogu uticati na različite delove srca vaše bebe, uključujući i:

  • Pregradu (septum). To je zid koji odvaja levu i desnu stranu srca.
  • Srčane zaliske. Oni se otvaraju i zatvaraju kako bi kontrolisali protok krvi do i od srca.
  • Arterije i vene. Arterije su krvni sudovi koji odvode krv od srca ka telu. Vene su krvni sudovi koji dovode krv od tela ka srcu.

Srčane mane mogu uticati na protok krvi kod vaše bebe, mogu prouzrokovati da krv:

  • Uspori
  • Protiče u suprotnom smeru ili na pogrešnom mestu
  • Bude kompletno blokirana.

Koji su uzroci?

Srčane mane se javljaju u ranim nedeljama trudnoće kada se srce oblikuje, često pre nego što znate da ste ostali u drugom stanju. Nismo sigurno šta izaziva većinu srčanih mana, ali ovo su stvari koje mogu imati ulogu:

  • Zdravstveno stanje majke, kao što je dijabetes, lupus, rubeola (nemačke boginje) tokom prva tri meseca trudnoće, prekomerna težina (puno iznad) i fenilketonuria.
  • Promene u genima ili hromozomima. Oko 30 % beba sa srčanom manom takođe ima hromozomsko ili genetsko oboljenje (kao što je Daunov sindrom). Ukoliko vi, vaš suprug ili neko od vaše ostale dece ima urođenu srčanu manu, veća je verovatnoća da će je i vaša beba imati.
  • Stanja iz vašeg svakodnevnog života mogu povećati šanse da dobijete bebu sa urođenom srčanom manom. To su pušenje, alkohol i uzimanje određenih lekova. Razgovarajte sa svojim lekarom o ovim stvarima i drugim faktorima rizika.

Da li se može sprečiti?

Zbog toga što nismo sigurni koji su uzroci, možete se samo nadati da ćete smanjiti šanse za urođene srčane mane tako što ćete voditi brigu o svom (majčinom) zdravstvenom stanju (kao što je gore objašnjeno), da ne pušite ili pijete pre i tokom trudnoće i izbegavate određene lekove.

Kako se dijagnostifikuje?

Teške urođene srčane mane se obično dijagnostifikuju u trudnoći ili ubrzo nakon rođenja. Manje teži oblici srčanih mana se obično ne otkrivaju dok deca ne poodrastu.

  • U trudnoći, vaš lekar može koristiti analizu pod nazivom eho fetusa kako bi se proverilo srce bebe. Ova analiza pravi sliku bebinog srca dok je još uvek u materici (utrobi). Ovaj test možete uraditi u 18 - 22 nedelji trudnoće.
  • Nakon rođenja, vaša beba može biti testirana za CCHD u okviru redovne kontrole novorođenčeta pre nego što napusti bolnicu. Kontrola novorođenčeta se radi za proveru ozbiljnih ali retkih stanja pri rođenju. Ona uključuje analizu krvi, sluha i srca.

Nakon rođenja, znaci i simptomi srčanih mana mogu biti:

  • Brzo disanje
  • Siva ili modra boja kože
  • Umor (osećaj umora svo vreme)
  • Slabo dobijanje na težini
  • Otečen stomak, noge ili natečenost oko očiju
  • Poteškoće sa disanjem tokom dojenja
  • Znojenje, posebno prilikom hranjenja
  • Nenormalni šum na srcu (dodatni ili nenormalni šumovi koji se čuju tokom otkucaja srca

Ukoliko vaša beba pokazuje bilo koji od ovih znakova, odmah zovite doktora.

Kako se leči?

Postupci se razlikuju u zavisnosti od vrste i težine urođene srčane mane. Mogu obuhvatiti lekove, postupke sa kateterima, operaciju i/ili transplantaciju srca. Možda će biti potrebna doživotna zdravstvena nega.

Cytomegalovirus (CMV)

Cytomegalovirus (CMV) je virus herpesa. To je velika grupa virusa koja može izazvati različite bolesti i zdravstvene probleme. Većina ljudi dobije CMV u nekom delu svog života, najčešće u detinjstvu. CMV je veoma uobičajena urođena infekcija. Urođena znači da se radi o nečemu sa čime se rađate.

Kako utiče na vašu bebu?

Većina beba koje se rađaju sa CMV nema ozbiljnih zdravstvenih problema zbog virusa. U stvari, 80 % beba nema nikakve simptome ili probleme izazvane infekcijom. Oko 15% njih razvija jednu ili više invaliditeta tokom prvih par godina života. Ovi invaliditeti obuhvataju gubitak sluha, intelektualnih veština (problemi sa time kako mozak radi mogu dovesti do toga da osoba ima probleme sa učenjem, komuniciranjem, vođenjem brige o sebi i kako se slaže sa drugima) i gubitak vida.

Kako se dijagnostifikuje?

Ukoliko ste u drugom stanju i imate CMV, možete uraditi prenatalne analize da vidite da li vaša beba ima CMV. Nakon porođaja, lekar vaše bebe može uraditi analize bebinih tečnosti u roku od tri nedelje nakon rođenja da proveri da li ima CMV. Većina beba koje se rađaju sa CMV čine se zdravima. Ali oko 10% imaju znakove i simptome CMV prilikom rođenja kao što su:

  • Povećana jetra ili slezina
  • Žutica (požutela koža i oči) ili probleme sa jetrom
  • Mala težina pri rođenju (kada beba teži manje od 2,5 kg)
  • Prevremeni porođaj (porođaj koji se dešava prerano, pre 37. nedelje trudnoće)
  • Problemi sa hranjenjem
  • Osip
  • Epilepsija
  • Mala veličina
  • Otečene limfne žlezde

Starije bebe i deca obično nemaju nijedan simptom. Međutim, neke od njih mogu imati:

  • Upalu grla
  • Groznicu koja traje nekoliko dana
  • Otečene žlezde
  • Umor (prekomeran umor)

Pozovite lekara vaše bebe ukoliko mislite da vaša beba može imati CMV.

Koji su uzroci?

Možete preneti CMV na vašu bebu u bilo kom periodu tokom trudnoće. Veća je verovatnoća da će izazvati probleme ukoliko se desi u ranom stadijumu trudnoće. Takođe možete preneti CMV na bebu tokom porođaja ili dojenja. Ukoliko vaša beba dobije virus u ovom periodu, manja je verovatnoća da će imati zdravstvene probleme nego kad dobije virus tokom trudnoće.

Da li se može sprečiti?

Majke mogu preneti  CMV virus na svoju bebu u trudnoći preko placente. To se dešava kada majka dobije infekciju po prvi put, ponovo dobije infekciju sa drugim oblikom CMV virusa ili se tokom trudnoće aktivira pređašnja infekcija. Kako bi ograničila izloženost, majka može:

  • Prati svoje ruke sapunom, posebno nakon kontakta sa telesnim izlučevinama (npr. sadržajem pelena, pljuvačkom, suzama) dece.
  • Izbegavati deljenje hrane, pića i kuhinjske opreme.
  • Očistiti sve površine, kao što su igračke i radne površine koje dolaze u kontakt sa mokraćom i pljuvačkom dece.

Kako se leči?

Iako većini beba ne šteti CMV; sve bebe koje se rađaju sa virusom moraju redovno raditi analize sluha i vida. Bebe koje se rađuju sa CMV-om se mogu lečiti sa anitvirusnim lekovima. Ovi lekovi ubijaju infekcije izazvane virusom. Lečenje se obično odvija u bolnici.

Daunov sindrom

Daunov sindrom (poznat i kao trizomija 21) je, verovatno, najučestalije hromozomsko stanje. Hromozomsko stanje se javlja kada postoji problem sa jednim ili više hromozoma. Hromozomi su strukture koje nose gene. Geni su deo ćelija tela koje skladište uputstva kako će vaše telo da raste i da se razvija.

Mnoga deca sa Daunovim sindromom vode zdrav, aktivan život. Idu u školu, igraju sport i uživaju u društvu sa ostalima. Osoba sa Daunovim sindromom može živeti 60 godina i duže.

Za više informacija o deci sa Daunovim sindromom na Kosovu, uključujući i podršku i resurse za roditelje, kontaktirajte Down Syndrome Kosova.

Kako utiče na vašu bebu?

Većina beba sa Daunovim sindromom imaju različite fizičke karakteristike, uključujući neke, ali ne sve od sledećih karakteristika:

  • Ravno lice sa ravnim nosem
  • Oči u obliku badema koje imaju nagib naviše
  • Mala usta
  • Jezik koji može ispadati iz usta
  • Male bele tačke u šarenici (obojenom delu) oka
  • Kratki vrat
  • Male ruke i stopala.
  • Mala uva koja se mogu malo preklapati na vrhu
  • Mali mišićni tonus (poznata i kao hipotonija) ili slabi zglobovi. Bebe sa Daunovim sindromom imaju mali mišićni tonus pri rođenju. One mogu biti savitljivije i imati slabu kontrolu glave.
  • Kratka visina

Većina ljudi sa Daunovim sindromom su zdravi ali je nekima od njih potrebna posebna zdravstvena nega. Uobičajeni zdravstveni problemi i problemi u razvoju kod ljudi sa Daunovim sindromom su:

  • Urođene srčane mane. To su srčani problemi sa kojima se beba rađa a koji mogu uticati na oblik srca ili na to kako ono radi ili na oboje. Oko polovina beba sa Daunovim sindromom ima urođene srčane mane.
  • Gubitak sluha. Tu se radi o tome da beba ne može da čuje zvuk u jednom ili oba uveta. Oko 75% njih ima gubitak sluha.
  • Intelektualne i smetnje u razvoju. To su problemi u vezi sa time kako mozak radi a koji mogu uticati na to da osoba ima probleme ili kašnjenje u fizičkom razvoju, učenju, komunikaciji, vođenju brige o sebi ili sa slaganjem sa ostalima.
  • Problemi sa vidom. Više od polovine dece sa Daunovim sindromom ima probleme sa vidom.
  • Neka deca sa Daunovim sindromom imaju druge probleme, uključujući i probleme sa krvlju, sa zubima, infekcije, mikrocefaliju, probleme sa crevima, vratom ili kičmom kao i probleme sa tireoideom (štitnom žlezdom).

Kako se dijagnostifikuje?

Tokom trudnoće možete saznati da li vaša beba ima Daunov sindrom preko redovne prenatalne nege (zdravstvena nega tokom trudnoće). Možete odlučiti da li želite da uradite test na Daunov sindrom. Postoje dve vrste testa:

  1. Ispitivanje ili screening analize. Ovim analizama se proverava da li vaša beba ima veću verovatnoću da ima Daunov sindrom od ostalih beba. Nema rizika za vas ili vašu bebu od laboratorijske analize ali vam ona neće reći sa sigurnošću da li vaša beba ima Daunov sindrom. Tokom prvog tromesečja, one obuhvataju analizu krvi i ultra zvuk u 11-14. nedelji trudnoće. U drugom tromesečju one obuhvataju analizu krvi u 15 – 20. nedelji trudnoće (poznate i kao quad testovi). Takođe postoji i besćelijske analize DNK-a (poznate i kao neinvazivne prenatalne analize ili NIPT). Ove analize proveravaju vašu krv za DNK. Ova analiza proverava DNK vaše bebe preko vaše krvi  da proveri da li ima Daunov sindrom. Možete uraditi ovu analizu čak i u 10. nedelji trudnoće. Ne preporučuje se ukoliko ne postoji verovatnoća da dobijete bebu sa urođenom manom ili ukoliko nosite više beba (više od jedne bebe, blizance ili trojke)
  2. Diagnostičke analize. Ove analize vam govore sa sigurnošću da li vaša beba ima ili nema Daunov sindrom. Ukoliko screening analize pokažu da vaša beba ima veliki rizik od Daunovog sindroma, vaš lekar vam može preporučiti dijagnostički test da potvrdi rezultate. Postoji veliki rizik od pobačaja kod dijagnostičkog testa.

Ukoliko vaša ili porodica vašeg partnera ima istoriju Daunovog sindroma, recite vašem doktoru.

Diagnostički testovi za Daunov sindrom obuhvataju: amniocentezu (ili amnio), pri čemu se uzima malo plodove vode oko bebe u materici u 15 - 20 nedelji trudnoće; uzimanje uzoraka horionskih čupica (Chorionic villus sampling, CVS), čime se proverava tkivo iz placente u 10 – 13. nedelji trudnoće; i uzimanje uzorka fetalne krvi (Cordocentesis ili percutaneous umbilical cord sampling, PUBS), što obuhvata ubadanje tanke igle u venu pupčane vrpce kako bi se uzeo mali uzorak bebine krvi u 18 – 22. nedelji trudnoće. Postoji veći rizik od pobačaja kod kordocentoze nego kod amniocenteze ili CVS-a tako da možete da uraditi ovaj test samo kad ostale analize nisu jasne i vaš lekar ne može potvrditi da vaša beba ima Daunov sindrom ni na jedan drugi način.

Nakon rođenja, lekar vaše bebe radi fizički pregled bebe kako bi proverio uobičajene fizičke karakteristike za Daunov sindrom. Kako bi potvrdio da li vaša beba ima Daunov sindrom, on šalje uzorak krvi vaše bebe u laboratoriji na analizu.

Koji su uzroci?

Svaka osoba ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji u telu. Za svaki par, dobijate jedan hromozom od svoje majke i jedan hromozom od svog oca. Bebe sa Daunovim sindromom imaju jednu kopiju više hromozoma 21. Ova dodatna kopija menja način na koji se mozak i telo razvijaju.

Ne znamo sa sigurnošću zašto dolazi do Daunovog sindroma. Možda zato što sperma ili jajašce koje se spajaju prilikom oplodnje imaju jedan hromozom viška. Oplođenje je kada spermatozoid muškarca uđe u jajnu ćeliju žene kako bi ostala u drugom stanju. Jedini oblik Daunovog sindroma koji se može preneti sa roditelja na dete je translokacijski Daunov sindrom ali je on redak.

Godine starosti kada ste ostali u drugom stanju utiču na mogućnost da dobijete bebu sa Daunovim sindromom. Što ste stariji, to su veći rizici. Ukoliko ostanete u drugom stanju:

  • u 25. godini, vaš rizik da dobijete bebu sa Daunovim sindromom je 1 u 1.340.
  • u 30. godini, vaš rizik je 1 u 940.
  • u 35 godini, vaš rizik je 1 u 353.
  • u 40 godini, vaš rizik je 1 u 85.
  • u 45 godini, vaš rizik je 1 u 35.

Ukoliko već imate bebu sa Daunovim sindromom, rizik da dobijete i drugu se povećava sa svakom trudnoćom. Do 40. godine, za svaku trudnoću vaše šanse da dobijete drugu bebu sa Daunovim sindromom su otprilike 1 u 100 (1 posto). Nakon 40. godine, rizik se zasniva na vašoj starosti.

Da li se može sprečiti?

Ne postoji način da se spreči Daunov sindrom.

Kako se leči?

Rano lečenje u obliku terapije govora, radne terapije i vežbi za unapređenje motornih veština može pomoći u poboljšanju kvaliteta života za decu sa Daunovim sindromom i pomoći im da imaju produktivan život odraslih. Za više informacija o mogućnostima za tretiranje na Kosovu, kontaktirajte Down Syndrome Kosova.

Rascep kičmenog studa

Defekti neuralne cevi (Neural tube defects ili NTD) su urođene mane vezane za mozak i kičmenu moždinu. Bebina neuralna cev se obično razvija u mozak i kičmenu moždinu. Počinje kao mala, ravna traka koja raste u cev do kraja prvog meseca trudnoće. NTD se događa kada se cev ne zatvara u potpunosti. NTD može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kod beba, uključujući i smrt. Ovo su tri uobičajena tipa:

  • Spina bifida je najčešća NTD. U ovom stanju, tanke kosti  kičmenih pršljenova se ne zatvaraju u potpunosti pa deo kičmene moždine viri kroz kičme.
  • Anencefalija je jedna od najtežih NTD. Anencefalija kod beba se dešava kada se gornji deo neuralne tube, koji čini mozak, ne zatvara u potpunosti. Tri puta je veća šansa da devojčice dobiju anencefaliju nego dečaci.
  • Encefalokela je retka NTD bolest koja pogađa mozak i lobanju. 

Kako utiče na vašu bebu?

Deca sa spinom bifidom mogu imati paralizovane noge i probleme sa kontrolisanjem mokraćne bešike i creva (odlazak na toalet). Takođe, postoje blaži oblici spina bifide koji mogu izazvati manje probleme kod dece.

Bebe sa anencefalijom nemaju veći deo mozga, lobanje i skalpa i ne žive dugo nakon porođaja, obično samo par sati. Bebe u ovom stanju često imaju i druge urođene mane na glavi i licu kao i mane na drugim delovima tela.

Kako se dijagnostifikuje?

Lekari rutinski proveravaju rezultate kod trudnica koji im mogu pomoći u identifikovanju beba koje imaju povećani rizik od NTD. Analize obuhvataju:

  • Test quad. Ove analize krvi mere četiri supstance u krvi majke kako bi otkrili da li je trudnoća sa povećanim rizikom od NTD, osim za encefalokelu.
  • Ultrazvuk. Ove analize mogu pomoći u otkrivanju trudnoća sa povećanim rizikom za encefalokelu i druge NTD.

Ukoliko analize pokažu povećan rizik od NTD, vaš lekar vam može preporučiti dodatne testove, kao što je amniocenteza i detaljniji ultrazvuk lobanje i kičme bebe.

Koji su uzroci?

Nismo u potpunosti sigurni koji su uzroci NTD-a. Može postojati jedan ili više uzroka, uključujući:

  • Genetiku. To znači da beba nasleđuje stanje od svojih roditelja. Roditelji prenose osobine kao što su boja očiju i kose i ponekad urođene mane na svoju decu preko gena.
  • Sredina. To su stvari sa kojima ste u kontaktu svakog dana. Neke mogu biti štetne za trudnoću, kao što su zagađenje vazduha, olovo i dim cigareta.

Svako može imati bebu sa NTD. Neki više od drugih:

  • Parovi sa porodičnom istorijom NTD-a. To znači da ste već imali bebu sa NTD ili je neko u vašoj porodici imao bebu sa NTD. Par sa jednim detetom koje ima NTD ima 4% mogućnosti da dobije i drugu bebu sa NTD. Par sa dvoje dece, ima 10% šanse da imaju još jednu bebu sa NTD.
  • Žene koje uzimaju određene lekove protiv epileptičnih napada. Ukoliko izimate lekove za sprečavanje napada, razgovarajte sa svojim lekarom pre nego ostanete u drugom stanju o tome kako lekovi mogu uticati na vašu trudnoću.
  • Žene sa prekomernom težinom. Neka istraživanja pokazuju da prekomerna težina povećava rizik da imate bebu sa NTD. Razgovarajte sa svojim lekarom kako da dođete do zdrave težine pre nego ostanete u drugom stanju.
  • Žene koje imaju dijabetes. Dijabetes je zdravstveno stanje u kojem telo proizvodi previše šećera (glukoze) u krvi.

Da li se može sprečiti?

Uzimanje vitamina B i folne kiseline može sprečiti NTD. Važno je da imate dovoljno folne kiseline u telu pre trudnoće i tokom rane trudnoće, pre nego što se neuralna tuba zatvori (u četvrtoj nedelji trudnoće).

Uzimajte najmanje 400 mikrograma (mcg) folne kiseline svakog dana pre trudnoće i 600 – 800 mcg tokom trudnoće. Možete povećati na 1000 mcg svakog dana. Ali nemojte uzimati više od 1000 mcg osim ako se najpre ne konsultujete sa svojim lekarom.

Ukoliko ste već imali trudnoću sa NTD, potrebno vam je još više folne kiseline. Uzimajte najmanje 4000 mcg folne kiseline svakog dana, počevši barem jedan mesec pre početka trudnoće i tokom prvog tromesečja trudnoće. Istraživanja pokazuju da uzimanje ove količine folne kiseline u ranoj trudnoći smanjuju rizik od još jedne bebe sa NTD za oko 70%. Žene sa spinom bifidom, dijabetesom ili napadima epilepsije takođe trebaju imati ovoliko folne kiseline svakog dana. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome kako da uzimate ovoliko folne kiseline.

Neke namirnice sadrže ovoliko folne kiseline. Potražite reč „ojačana“ ili „obogaćena“ na etiketi sa sastavom namirnica. Namirnice koje imaju dodatu folnu kiselinu su: hleb, žitarice za doručak, kukuruzno brašno, brašno, testenine, i beli pirinač. Takođe možete dobiti folnu kiselinu iz nekog voća i povrća. Folne kiseline koje se prirodno nalaze u voću i povrću nazivaju se folati. Dobri izvori folata su pasulji, zeljasto povrće i sok od naranđe. Trebate jesti velike količine ovih namirnica kako biste dobili dovoljnu količinu folne kiseline svakog dana. Čak iako jedete te količine, nemojte zaboraviti da uzimate vitamine.

Kako se leči?

Lečenje spine bifide zavisi od toga koliko je težak oblik. Zatvoreni oblik spine bifide (spina bifida occulta) često ne zahteva lečenje ali svi drugi oblici zahtevaju operaciju pre ili nakon porođaja. Nažalost, operacija ne rešava stanje u potpunosti i potrebne su dodatne operacije kako bi se rešile različite komplikacije. Osim toga, stalna paraliza i problemi sa mokrenjem i stolicom zahtevaju lečenje odmah nakon porođaja.

Nažalost, ne postoji rešenje za anencefaliju (nepotpun razvoj mozga).

Bebe sa encefalokelom obično trebaju imati operaciju kako bi se delovi mozga vratili unutar lobanje i zatvorio otvor. Takođe im može biti potrebna operacija kako bi izvukli višak tečnosti.

Rh oboljenja

Rh oboljenje je opasan oblik anemije. Anemija se javlja kada osoba nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca da prenosi kiseonik do ostatka tela. Rh bolest (poznata još i kao Rh neusklađenost) se dešava kada je majčina krv Rh negativna a bebina krv Rh pozitivna. To znači da su vaša krv i krv vaše bebe neusklađene pa nije bezbedno da se mešaju. Ukoliko se pomešaju, telo stvara Rh antitela koja mogu, preko placente, preći iz vašeg tela u telo bebe pri čemu napadaju i uništavaju njena crvena krvna zrnca.

Placenta raste u vašoj materici (utrobi) i snabdeva bebu hranom i kiseonikom preko pupčane vrpce. Iako vi i vaša beba ne delite istu krv, mala količina bebine krvi se može pomešati sa vašom tokom trudnoće.

Kako to utiče na vašu bebu?

Rh bolest može izazvati ozbiljne probleme za vašu bebu, uključujući i:

  • anemiju
  • oštećenje mozga
  • prestanak rada srca
  • žuticu. Žutica može dovesti do toga da oči i koža vaše bebe požute. Beba ima žuticu kada njena jetra nije u potpunosti razvijena ili ne funkcioniše. Ukoliko je žutica teška i nije lečena, beba može dobiti oštećenje mozga koje je poznato i kao kernicterus.
  • Rođenje mrtve bebe. Do rođenja mrtve bebe dolazi kada beba umre u materici nakon 20 nedelje trudnoće.
  • Smrt nakon rođenja

Kako se dijagnostifikuje?

Možete saznati da li ste Rh negativni preko analize krvi. Vaš doktor će uraditi analizu krvi prilikom vaše prve posete u trudnoći da utvrdi da li ste Rh negativni ili pozitivni. Ukoliko ste Rh negativni, vaš doktor će analizirati vašu krv na početku trudnoće da vidi da li imate Rh antitela. Ukoliko ste Rh negativni a vaša beba je Rh pozitivna, vaš doktor može ponoviti analize u 28 nedelji trudnoće.

Koji su uzroci?

Ukoliko ste Rh negativni a vaša beba je Rh pozitivna, ona može biti pod rizikom da oboli od Rh.

Vaša beba je Rh pozitivna u zavisnosti of vaše krvi i krvi oca bebe. Evo kako to funkcioniše:

  • Ukoliko ste i vi i bebin otac Rh pozitivni, beba će biti Rh pozitivna i ne postoji rizik da vaša beba oboli od Rh bolesti.
  • Ukoliko ste i vi i bebin otac Rh negativni, vaša beba će biti Rh negativna i ne postoji rizik da vaša beba oboli od Rh bolesti.
  • Ukoliko ste vi Rh negativni a bebin otac je Rh pozitivan, krv vaše bebe može biti Rh pozitivna. Vaša beba je pod rizikom da dobije Rh bolest i potrebno je da se redovno prati.

Razgovarajte sa vašim lekarom o tome da izvrši analize vaše i krvi oca bebe kako bi otkrio da li postoji rizik za bebu.

Ukoliko je to vaša prva trudnoća, vaše telo obično ne proizvodi dovoljno Rh antitela koja bi naškodila vašoj bebi. Ali ako opet ostanete u drugom stanju, vaše telo proizvodi mnogo više antitela koja mogu izazvati Rh oboljenje kod vaše bebe.

Da li se može sprečiti?

Rh bolest se može u potpunosti sprečiti. Lečenje tokom trudnoće može zaštititi vašu bebu i buduće trudnoće.

Rh bolest se može sprečiti kod vaše bebe ukoliko dobijete tretman u pravo vreme. Ukoliko niste razvili antitela, vaš doktor vam može dati injekciju Rh imunoglobulina pod nazivom Rho(D) imuno-globulin (poznat pod zaštitnim imenom kao RhoGAM). RhoGAM može sprečiti vaše telo da stvara Rh antitela tako da vaša beba i tokom budućih trudnoća neće dobiti Rh bolest. Zbog toga je jako važno da počinjete sa uzimanjem Rh antitela u prethodnoj trudnoći. Zbog toga je veoma važno da se redovno kotrolišete i što je moguće ranije tokom svake trudnoće.

Ukoliko ste Rh negativni, primićete RhoGAM:

  • U 28 nedelji trudnoće;
  • U periodu od 72 sata nakon porođaja ukoliko je vaša beba Rh pozitivna ili je njen Rh nepoznat
  • Nakon bilo koje situacije u kojoj se vaša i bebina krv mogu pomešati, kao npr tokom amniocenteze ili CVS-a, tokom pobačaja, vanmaterične trudnoće ili prilikom udarca u stomak.
  • Vaš lekar pazi na razvoj bebe tokom trudnoće kako bi pratio njeno zdravlje i znakove anemije. U trećem trimestru, vaš lekar može koristiti amnio ili poseban ultrazvuk poznat kao Doppler da proveri vašu bebu.

Kako se leči?

Većina slučajeva Rh oboljenja se može sprečiti. Ali ukoliko vaša beba dobije Rh oboljenje, može dobiti pomoć kako bi se sprečili ozbiljni zdravstveni problemi.

Ukoliko vaša beba ima blagi oblik Rh oboljenja, možete nositi trudnoću do kraja. Potpuna trudnoća znači da će se vaša beba roditi u periodu između 39 i 40. nedelje, 6 dana. Nakon porođaja, vašoj bebi može biti potreban određeni lek a možda će trebati biti lečena i od žutice. Ponekad je Rh oboljenje tako blago da bebi nije potrebno nikakvo lečenje. Većina beba se u potpunosti može oporaviti od blagog oblika Rh oboljenja.  

Ukoliko vaša beba razvije teži oblik Rh oboljenja i tešku anemiju pre rođenja, možda ćete se trebati poroditi pre vremena, pre predviđenog datuma za porođaj. Možda će bebi trebati transfuzija krvi da se zamene crvena krvna zrnca koja su uništena od strane Rh antitela. Bebe mogu dobiti transfuziju krvi još dok su u utrobi najranije u 18 nedelji trudnoće; mogu dobiti i transuziju nakon rođenja.

Ukoliko vaša beba ima težak oblik žutice, hitno joj je potreban tretman kako bi se sprečile ozbiljne komplikacije.

Category: Problemi za bebe

Në fokus

Besplatni časovi o Teškoće

Nudimo besplatne časove širom Kosova na beba- ks našim centrima ( žensko zdravlje Resursni centri).

Pronađi svoj najbliži centar ovde.

Besplatni časovi

Imate pitanje?

Pitajte specijalista